...tiho su pokucali, u zelji da ne odaju svoje nestrpljenje. Znala sam da su oni i da vrata nisu pogrešna. Ne rekoh uđite, nije ni bilo potrebno...ušli su! Telo se nije pomaklo, glava je spuštena, prsti grčevito isprepletani...nije se čulo, nije bilo kretanja...samo glupa suza! Parala je uši prisutnih. Jedan reče: "Zaustavite je, dođavola!" Ostali se uzbuniše, napraviše par neodlučnih pokreta ali ništa ne uradiše. "Pa, pustimo je, toliko mozemo da sačekamo", reče jedan a ostali ga zbunjeno pogledaše. Vratiše poglede na telo i slegnuše ramenima...u stvari, bilo im je svejedno!
